Зашто деца чачкају нос
Деца, извините, чачкају нос као да у том малом носу постоји нека важна ствар.
Као да им је неко, чим су се родили, шапнуо на уво:
-Обратите пажњу на свој нос, поклоните пажњу свом малом носу! Требаће вам нос!
Једном је један мали дечак из далеке земље Илиндије извукао из свог носа камилу. То је тачно. Било му је досадно као и свој малој деци и обратио се свом носу. И нос се сажалио на малог дечака и поклонио му је камилу.
Дечак се играо са камилом два дана а онда је ту своју необичну играчку стрпао под кревет. И поново му је било досадно. Обратио се поново свом малом носу. Молио је нови поклон. Чаробни нос још једном се сажалио на дечака и поклонио му једну велику газелу.
Газеле су лепе и миле животиње и са њима се баш лепо може играти. А овај дечак није умео да се игра са газелом више од два дана, па је и њу стрпао под кревет. И још једном му је било досадно. Имао је чаробни нос и њему је било лако.
Али нос је нос, па макар био и чаробни. Сваки нос, па и чаробни, може да се поквари. А кад се поквари, онда више нема чаролија.
И овај нос се покварио. И више није био чаробан. И више није могао свом дечаку да поклања играчке. Ето тако је било оно што ми знамо.
Тај дечак је то све сигурно испричао осталој деци. И онда се то сигурно прочуло по целом свету. И због тога сва деца, чим се роде и чим им је досадно, чачкају своје мале носеве. Ми не знамо да ли ће још који нос постати чаробан.
Али ко буде стрпљив, може се надати успеху. Камилу вероватно неће извући из носа, јер су камиле данас ретке. Истребљене су немилосрдно.
Али данас има других занимљивих ствари: клацкалица, трактора, телефона, чекића и клешта, бицикла и тротинета. Само, добро је увек ставити марамицу на нос да нека од тих ствари не падне на земљу и да се не поквари.
Као да им је неко, чим су се родили, шапнуо на уво:
-Обратите пажњу на свој нос, поклоните пажњу свом малом носу! Требаће вам нос!
Једном је један мали дечак из далеке земље Илиндије извукао из свог носа камилу. То је тачно. Било му је досадно као и свој малој деци и обратио се свом носу. И нос се сажалио на малог дечака и поклонио му је камилу.
Дечак се играо са камилом два дана а онда је ту своју необичну играчку стрпао под кревет. И поново му је било досадно. Обратио се поново свом малом носу. Молио је нови поклон. Чаробни нос још једном се сажалио на дечака и поклонио му једну велику газелу.
Газеле су лепе и миле животиње и са њима се баш лепо може играти. А овај дечак није умео да се игра са газелом више од два дана, па је и њу стрпао под кревет. И још једном му је било досадно. Имао је чаробни нос и њему је било лако.
Али нос је нос, па макар био и чаробни. Сваки нос, па и чаробни, може да се поквари. А кад се поквари, онда више нема чаролија.
И овај нос се покварио. И више није био чаробан. И више није могао свом дечаку да поклања играчке. Ето тако је било оно што ми знамо.
Тај дечак је то све сигурно испричао осталој деци. И онда се то сигурно прочуло по целом свету. И због тога сва деца, чим се роде и чим им је досадно, чачкају своје мале носеве. Ми не знамо да ли ће још који нос постати чаробан.
Али ко буде стрпљив, може се надати успеху. Камилу вероватно неће извући из носа, јер су камиле данас ретке. Истребљене су немилосрдно.
Али данас има других занимљивих ствари: клацкалица, трактора, телефона, чекића и клешта, бицикла и тротинета. Само, добро је увек ставити марамицу на нос да нека од тих ствари не падне на земљу и да се не поквари.