Родино перо
Родино перо, црно и бело, дошло је пролетос у наше село. Када је дошла добила је мале па смо јој сласне црвиће дале. Николина Кондић |
Чаробни јастук
Кад легнем на јастук пун снова, осећам се као нова. Сањам малу вилу носи белу свилу. Крилатога коња, има га и Соња. Најлепши цвет и велики свет. Николина Кондић |
Реке
Лабуд, риба,патка река дуга, кратка. Плава је река, трава је мека. Лептир око цвета, око целог света. Ја уз реку мирну кад ветрови свирну. Николина Кондић |
Облак и сунце
Облак даје кишу, воду малом мишу. Сунце греје дан, летњи дечји сан. Небо сунце слави а облак се плави. Доће после дуга с много светлих пруга. Николина Кондић . |
Лето
У подне сунце пржи и дани постају дужи. Вреле његове зраке, осети цвеће и свраке. Грозно је кад киша пада јер сунце плаче тада. Николина Кондић |
Сан
Сан је као прича, бајка или басна, али нам није сасвим јасна. Сан је као нека дуга бајка коју нам прича наша мајка. Немој добијати ноћне море јер ти је од тога све горе и горе. Јована Сердар |
Сунчеви дани
Кад се ујутро сунце диже, птица нам на прозор стиже. Док полако отварамо очи, у кухињи нам мама млеко точи. Кад сунце крене на починак, то је знак да ће доћи мрак. Кад птица сазна да није дан, ми тонемо у слатки сан. Тако је све до јутра, сањамо све до сутра. Добар је дан, сањам леп сан. Николина Кондић и Јована Сердар |