ВЕЛИКО ПОЧЕТНО СЛОВО
1. Велико слово пишемо на почетку реченице.
Мачак је решио да буде вредан.
"Где је мој сендвич?" питао се Милан.
"Где је мој сендвич?" питао се Милан.
2. Све речи пишемо великим словом у именима:
а) ЉУДИ
Јован Јовановић Змај, Петар Петровић Његош, Ивана Брлић-Мажуранић...
б) СЕЛА
Бијело Брдо, Стари Јанковци, Стари Микановци, Борово, Трпиња...
в) ГРАДОВА
Славонски Брод, Нови Сад, Сремски Карловци, Бели Манастир, Вуковар, Осијек...
г) ДРЖАВА
Република Србија, Република Хрватска, Република Босна и Херцеговина, Велика Британија...
д) КОНТИНЕНАТА
Северна Америка, Јужна Америка, Азија, Европа, Африка, Аустралија.
ђ) НАРОДА И ПРИПАДНИКА НАРОДА
Срби, Србин, Српкиња, Хрвати, Хрват, Хрватица, Црногорци, Црногорац, Црногорка...
е) СТАНОВНИКА ГРАДОВА
Београђанин, Београђанка, Нишлија, Нишлијка, Осјечанин, Осјечанка...
ж) ЖИВОТИЊА
Мики Маус, Пера Детлић, Мачак Тоша, Бундаш, Жућо, Гаро...
Јован Јовановић Змај, Петар Петровић Његош, Ивана Брлић-Мажуранић...
б) СЕЛА
Бијело Брдо, Стари Јанковци, Стари Микановци, Борово, Трпиња...
в) ГРАДОВА
Славонски Брод, Нови Сад, Сремски Карловци, Бели Манастир, Вуковар, Осијек...
г) ДРЖАВА
Република Србија, Република Хрватска, Република Босна и Херцеговина, Велика Британија...
д) КОНТИНЕНАТА
Северна Америка, Јужна Америка, Азија, Европа, Африка, Аустралија.
ђ) НАРОДА И ПРИПАДНИКА НАРОДА
Срби, Србин, Српкиња, Хрвати, Хрват, Хрватица, Црногорци, Црногорац, Црногорка...
е) СТАНОВНИКА ГРАДОВА
Београђанин, Београђанка, Нишлија, Нишлијка, Осјечанин, Осјечанка...
ж) ЖИВОТИЊА
Мики Маус, Пера Детлић, Мачак Тоша, Бундаш, Жућо, Гаро...
3. Само прву реч пишемо великим почетним словом, осим ако остале речи нису властито име, у именима:
а) УЛИЦА
Улица липа, Радничка улица, Улица Душана Радовића...
б) ТРГОВА
Трг победе, Трг палих бораца, Британски трг, Трг Петра Прерадовића...
в) УСТАНОВА
Основна школа "Борово", Основна школа Владимира Назора, Матица српска, Славонска банка, Медицински факултет у Београду, Културно уметничко друштво "Бранислав Нушић"...
д) ЧАСОПИСА, ЛИСТОВА И КЊИГА
Бијела пчела, Модра ласта, Вечерњи лист, Вечерње новости, Хајдуци, Шума Стриборова...
ђ) ПЛАНИНА, ЈЕЗЕРА, МОРА И РЕКА
Фрушка гора, Стара планина, Велебит, Палићко језеро, Јадранско море, Црно море, Дунав, Крка....
е) ПРАЗНИКА
Нова година, Божић, Ускрс, Први мај, Дан школе, Свети мученик Трифун, Свети Сава...
ж) НЕБЕСКИХ ТЕЛА
Кумова слама,Земља, Сунце, Месец, Марс, Венера...
Улица липа, Радничка улица, Улица Душана Радовића...
б) ТРГОВА
Трг победе, Трг палих бораца, Британски трг, Трг Петра Прерадовића...
в) УСТАНОВА
Основна школа "Борово", Основна школа Владимира Назора, Матица српска, Славонска банка, Медицински факултет у Београду, Културно уметничко друштво "Бранислав Нушић"...
д) ЧАСОПИСА, ЛИСТОВА И КЊИГА
Бијела пчела, Модра ласта, Вечерњи лист, Вечерње новости, Хајдуци, Шума Стриборова...
ђ) ПЛАНИНА, ЈЕЗЕРА, МОРА И РЕКА
Фрушка гора, Стара планина, Велебит, Палићко језеро, Јадранско море, Црно море, Дунав, Крка....
е) ПРАЗНИКА
Нова година, Божић, Ускрс, Први мај, Дан школе, Свети мученик Трифун, Свети Сава...
ж) НЕБЕСКИХ ТЕЛА
Кумова слама,Земља, Сунце, Месец, Марс, Венера...
ПИСАЊЕ ПРИСВОЈНИХ ПРИДЕВА ИЗВЕДЕНИХ ОД ВЛАСТИТИХ ИМЕНА
а) Великим словом пишемо присвојне придеве који су настали од властитих имена наставцима -ов, -ев, -ин.
Горанов, Жућков, Марићев, Мирослављев, Анин, Данијелин. Жућин...
б) Све остале присвојне придеве пишемо малим почетним словом.
боровски, пашки, дунавски, јадрански, фрушкогорски, мославачки, госпићки, осјечки...
Горанов, Жућков, Марићев, Мирослављев, Анин, Данијелин. Жућин...
б) Све остале присвојне придеве пишемо малим почетним словом.
боровски, пашки, дунавски, јадрански, фрушкогорски, мославачки, госпићки, осјечки...
ПИСАЊЕ РЕЧЦЕ "НЕ"
а) Речца не пише се одвојено од глагола.
не ради, не зна, не играј се, не трчи, не јури, не вичи...
Изнимке су четири глагола: нећу, немој, немам, нисам.
б) Речца не увек се пише састављено са свим осталим речима.
невоља, незнање, немиран, неписмен, непознат...
не ради, не зна, не играј се, не трчи, не јури, не вичи...
Изнимке су четири глагола: нећу, немој, немам, нисам.
б) Речца не увек се пише састављено са свим осталим речима.
невоља, незнање, немиран, неписмен, непознат...
ПИСАЊЕ РЕЧЦЕ "ЛИ"
Речца ли пише се одвојено у упитним реченицама. Ли је упитна речца.
Примери:
Хоћеш ли доћи?
Знаш ли то?
Верујете ли ми?
Да ли бисте ми помогли?
Примери:
Хоћеш ли доћи?
Знаш ли то?
Верујете ли ми?
Да ли бисте ми помогли?
ПИСАЊЕ СУГЛАСНИКА Ј
а) Сугласник Ј не пише се између самогласника И и О.
Пример: радио, учио, носио, стадион...
б) Сугласник Ј пише се између самогласника О и И.
Пример: бојице, бројим, који, стојим, спојити...
Пример: радио, учио, носио, стадион...
б) Сугласник Ј пише се између самогласника О и И.
Пример: бојице, бројим, који, стојим, спојити...
УПРАВНИ И НЕУПРАВНИ ГОВОР
a) Управни говор је реченица у којој се тaчно наводе нечије речи.
Реченица у којој се наводе туђе речи састоји се из два дела. Први део објашњава ко говори и назива се пишчеве речи. Други део је управни говор или наведене речи.
Иза пишчевих речи стављамо две тачке (:). Испред и иза управног говора стављамо наводнике („ “).
Мачак је рекао: „Деда-Тришо, улови ми једног миша.“
б) Неуправни говор је препричавање нечијег говора.
Мачак је рекао Деда-Триши да му улови једног миша.
Реченица у којој се наводе туђе речи састоји се из два дела. Први део објашњава ко говори и назива се пишчеве речи. Други део је управни говор или наведене речи.
Иза пишчевих речи стављамо две тачке (:). Испред и иза управног говора стављамо наводнике („ “).
Мачак је рекао: „Деда-Тришо, улови ми једног миша.“
б) Неуправни говор је препричавање нечијег говора.
Мачак је рекао Деда-Триши да му улови једног миша.
ТРИ НАЧИНА ПИСАЊА УПРАВНОГ ГОВОРА
1. начин
ПИШЧЕВЕ РЕЧИ УПРАВНИ ГОВОР
Јелена је рекла: „Данас сам купила књигу.”
Јелена је питала: „Јеси ли данас купила књигу?“
Јелена је замолила: „Молим те, купи ми књигу!“
Јелена је рекла: „Данас сам купила књигу.”
Јелена је питала: „Јеси ли данас купила књигу?“
Јелена је замолила: „Молим те, купи ми књигу!“
2. начин
УПРАВНИ ГОВОР ПИШЧЕВЕ РЕЧИ
„Данас сам купила књигу”, рекла је Јелена.
„Јеси ли данас купила књигу?“ питала је Јелена.
„Молим те, купи ми књигу!“ замолила је Јелена.
„Данас сам купила књигу”, рекла је Јелена.
„Јеси ли данас купила књигу?“ питала је Јелена.
„Молим те, купи ми књигу!“ замолила је Јелена.
3. начин
УПРАВНИ ГОВОР ПИШЧЕВЕ РЕЧИ УПРАВНИ ГОВОР
„Данас сам”, рекла је Јелена, „купила књигу.”
„Јеси ли данас", питала је Јелена, „купила књигу?"
„Молим те", замолила је Јелена, „купи ми књигу!“
„Данас сам”, рекла је Јелена, „купила књигу.”
„Јеси ли данас", питала је Јелена, „купила књигу?"
„Молим те", замолила је Јелена, „купи ми књигу!“
У штампаном тексту управни говор се може означити и цртом (-)
Тата пита: – Да ли си написао задаћу?
Тата пита: – Да ли си написао задаћу?
СКРАЋЕНИЦЕ
Скраћенице су речи које у писању скраћујемо на једно или на неколико слова. Има неколико начина за писање скраћеница.
1. Скраћенице за мере се пишу без тачке латиницом:
m – метар; ℓ – литар; t –тона; km – километар; g – грам, min – минут, h – сат, g – грам, t – тона
2. Скраћенице које се пишу са тачком иза првог слова:
г. – господин,
в. – види
р. – разред
м. р. – мушки род
ж. р. – женски род
с. р. – средњи род
3. Скраћенице с више слова и тачком иза последњегслова:
бр. – број
итд. – и тако даље
уч. – ученик
шк. год. – школска година
им. – именица
стр. – страна
4. Скраћенице без тачке:
мр – магистар
др – доктор
РС – Република Србијa
САД – Сједињене Америчке Државе
УН – Уједињене нације
1. Скраћенице за мере се пишу без тачке латиницом:
m – метар; ℓ – литар; t –тона; km – километар; g – грам, min – минут, h – сат, g – грам, t – тона
2. Скраћенице које се пишу са тачком иза првог слова:
г. – господин,
в. – види
р. – разред
м. р. – мушки род
ж. р. – женски род
с. р. – средњи род
3. Скраћенице с више слова и тачком иза последњегслова:
бр. – број
итд. – и тако даље
уч. – ученик
шк. год. – школска година
им. – именица
стр. – страна
4. Скраћенице без тачке:
мр – магистар
др – доктор
РС – Република Србијa
САД – Сједињене Америчке Државе
УН – Уједињене нације
ПИСАЊЕ ДАТУМА
Датум је запис дана, месеца и године.
Датуме пишемо на више начина.
а) Иза редних бројева ставља се тачка уколико су написани арапским цифрама.
Борово, 23. 9. 2012.
б) Иза римских бројева не ставља се тачка.
Борово, 23. IX 2012.
в) Уместо броја месеца можемо уписати његово име.
Борово, 23. септембар 2012.
Датуме пишемо на више начина.
а) Иза редних бројева ставља се тачка уколико су написани арапским цифрама.
Борово, 23. 9. 2012.
б) Иза римских бројева не ставља се тачка.
Борово, 23. IX 2012.
в) Уместо броја месеца можемо уписати његово име.
Борово, 23. септембар 2012.
ДВЕ ТАЧКЕ И ЗАРЕЗ У НАБРАЈАЊУ
Две тачке пишемо испред набрајања, а речи које набрајамо одвајамо зарезом (запетом).
Волим да једем: чоколаду, колаче и сладолед.
Купила је: хлеб, млеко, сир и јабуке.
Волим да једем: чоколаду, колаче и сладолед.
Купила је: хлеб, млеко, сир и јабуке.