Подстакнути читањем драмског текста Душана Радовића А зашто он вежба, написали смо свој драмски текст и извели га пред родитељима на крају трећег разреда.
А зашто она вежба
(Три девојчице ходају и тихо разговарају. Једна прилази табли и пише: „Игор воли Сашу“, друге две чувају стражу. И све заједно отрче.
Група дечака разговара поред врата, двојица прилазе табли. Игор угледа запис и љути се.)
Игор: Ма ко је ово написао?! Пребићу га! Кладим се да је Златко.
Дамир: Сигуран си да је он?
Игор: Сигуран сам! Златко је љубоморан јер сам Саши носио торбу из школе. А и водио сам је на сладолед.
Дамир(слегне раменима): Морам сад да идем. Мама ме чека на ручку. (Дамир одлази.)
Игор(говори сам себи):Златко, Златко... Сигуран сам да је то он написао! Пребићу га, само мало да ојачам мишиће! (проверава мишиће надлактице и почиње да вежба; узима вијачу, тегове...)
(МУЗИЧКА ПОДЛОГА)
Јована(прилази Игору): Хеј, ћао... Шта то радиш?
Игор: Зар не видиш? Вежбам!
Јована: Видим, видим... А зашто вежбаш?
Игор(задихано): Вежбам да пребијем Златка! Упамтиће он мене!
Јована: Зашто Златка?
Игор: Зато што је написао оно на табли!
Пребићу га! Је'н два! Је'н два!
Јована (чита с табле):Па је л' то тако страшно?
Игор: Страшно, страшно! Него шта! Сви ће ми се смејати.
Али тај који је то написао, тај ће да оплаче.
Јована: А зато!!!! А могу ли ја да вежбам с тобом?
Игор: Не може!
Јована: Молим те.... поклонићу ти нешто.
Игор: Не може. Уосталом, зашто би ти вежбала? Је'н два! Је'н два!
Јована: Ето тако, мало да ојачам мишиће.. (тражи нешто по џеповима)
А ако ти поклоним два купона за пицу? (пружа купоне Игору).
Игор (не престаје да вежба, погледа купоне)
Јована: С екстра пуно кечапа, у оној новој пицерији!
Игор : Не може!
Јована: Ево, даћу ти и 20 куна за два сока.
Игор(ставља их у џеп): Добро, 'ајде...
(МУЗИЧКА ПОДЛОГА)
Стани овде. Ради овако. Јаче. Јаче.
Је'н два! Је'н два!
Брже! Брже!
Јен, два! Је'н, два!
Више! Више!
Јована(понавља све што Игор ради): Јел' добро овако?
Игор: Добро је! А сад је доста.
Јована: Хајде још мало...
Игор:Па шта би ти хтела. Два купона и 20 куна па цео дан?
Јована: Даћу ти, даћу ти....(изврће џепове и не налази ништа) Даћу ти овај прстен! (скида прстен с руке и пружа га Игору)
Игор(загледа се у прстен и ставља га у џеп): Добро онда, хајде још мало...
(МУЗИЧКА ПОДЛОГА)
Сад овако.
Јаче. Јаче.
Јен, два! Је'н, два!
Брже! Брже!
Јен, два! Је'н, два!
Више! Више!
Јен, два! Је'н, два!
Јована (понавља све што Игор ради) Је'н два! Је'н два...
Игор: Добро, а шта си ти толико запела да вежбаш?
Јована(задихано): Шта сам запела? Онако, треба ми...
Игор: Шта може теби да треба?
Јована (престаје да вежба и направи неколико корака уназад): Може да ми треба.
Игор: Ма зашто?
Јована: Може да ми треба јер оно на зиду није написао Златко .... него ....ја !
(отрчи)
Игор: Ти ? Ти ! Е сад ћу те .....(потрчи за Јованом, али угледа Сашу и одмахне руком према Јовани. Прилази Саши, нешто јој шапуће, ставља њену торбу на леђа, показује купон, поклања прстен и одлазе заједно држећи се за руке)
Јована(враћа се на сцену): Остадох ја и без прстена и без пице! Али ипак сам се спасила. Од сада морам да пазим шта пишем и говорим!
Дамир (прилази Јовани, нуди јој да јој понесе торбу и одлазе заједно)
Зорана(брише таблу и пише „Дамир воли Јовану“)
(Три девојчице ходају и тихо разговарају. Једна прилази табли и пише: „Игор воли Сашу“, друге две чувају стражу. И све заједно отрче.
Група дечака разговара поред врата, двојица прилазе табли. Игор угледа запис и љути се.)
Игор: Ма ко је ово написао?! Пребићу га! Кладим се да је Златко.
Дамир: Сигуран си да је он?
Игор: Сигуран сам! Златко је љубоморан јер сам Саши носио торбу из школе. А и водио сам је на сладолед.
Дамир(слегне раменима): Морам сад да идем. Мама ме чека на ручку. (Дамир одлази.)
Игор(говори сам себи):Златко, Златко... Сигуран сам да је то он написао! Пребићу га, само мало да ојачам мишиће! (проверава мишиће надлактице и почиње да вежба; узима вијачу, тегове...)
(МУЗИЧКА ПОДЛОГА)
Јована(прилази Игору): Хеј, ћао... Шта то радиш?
Игор: Зар не видиш? Вежбам!
Јована: Видим, видим... А зашто вежбаш?
Игор(задихано): Вежбам да пребијем Златка! Упамтиће он мене!
Јована: Зашто Златка?
Игор: Зато што је написао оно на табли!
Пребићу га! Је'н два! Је'н два!
Јована (чита с табле):Па је л' то тако страшно?
Игор: Страшно, страшно! Него шта! Сви ће ми се смејати.
Али тај који је то написао, тај ће да оплаче.
Јована: А зато!!!! А могу ли ја да вежбам с тобом?
Игор: Не може!
Јована: Молим те.... поклонићу ти нешто.
Игор: Не може. Уосталом, зашто би ти вежбала? Је'н два! Је'н два!
Јована: Ето тако, мало да ојачам мишиће.. (тражи нешто по џеповима)
А ако ти поклоним два купона за пицу? (пружа купоне Игору).
Игор (не престаје да вежба, погледа купоне)
Јована: С екстра пуно кечапа, у оној новој пицерији!
Игор : Не може!
Јована: Ево, даћу ти и 20 куна за два сока.
Игор(ставља их у џеп): Добро, 'ајде...
(МУЗИЧКА ПОДЛОГА)
Стани овде. Ради овако. Јаче. Јаче.
Је'н два! Је'н два!
Брже! Брже!
Јен, два! Је'н, два!
Више! Више!
Јована(понавља све што Игор ради): Јел' добро овако?
Игор: Добро је! А сад је доста.
Јована: Хајде још мало...
Игор:Па шта би ти хтела. Два купона и 20 куна па цео дан?
Јована: Даћу ти, даћу ти....(изврће џепове и не налази ништа) Даћу ти овај прстен! (скида прстен с руке и пружа га Игору)
Игор(загледа се у прстен и ставља га у џеп): Добро онда, хајде још мало...
(МУЗИЧКА ПОДЛОГА)
Сад овако.
Јаче. Јаче.
Јен, два! Је'н, два!
Брже! Брже!
Јен, два! Је'н, два!
Више! Више!
Јен, два! Је'н, два!
Јована (понавља све што Игор ради) Је'н два! Је'н два...
Игор: Добро, а шта си ти толико запела да вежбаш?
Јована(задихано): Шта сам запела? Онако, треба ми...
Игор: Шта може теби да треба?
Јована (престаје да вежба и направи неколико корака уназад): Може да ми треба.
Игор: Ма зашто?
Јована: Може да ми треба јер оно на зиду није написао Златко .... него ....ја !
(отрчи)
Игор: Ти ? Ти ! Е сад ћу те .....(потрчи за Јованом, али угледа Сашу и одмахне руком према Јовани. Прилази Саши, нешто јој шапуће, ставља њену торбу на леђа, показује купон, поклања прстен и одлазе заједно држећи се за руке)
Јована(враћа се на сцену): Остадох ја и без прстена и без пице! Али ипак сам се спасила. Од сада морам да пазим шта пишем и говорим!
Дамир (прилази Јовани, нуди јој да јој понесе торбу и одлазе заједно)
Зорана(брише таблу и пише „Дамир воли Јовану“)