Шта је учитељица сањала
Једна учитељица сањала је најстрашнији сан на свету: као прозове она Ђорђа Николића да напише нешто на табли, а то више није Ђорђе него крокодил! Излази из треће клупе прави правцати крокодил!
И учитељица види да је крокодил, али не верује.
– Шта је то, Ђорђе, јеси ли ти ученик или крокодил? Како то изгледаш?
А Ђорђе одговара:
– Молим, учитељице, ја сам крокодил.
И тако крокодил поне право на катедру.
Учитељица му довикује:
– Ђорђе, буди добар, сећаш се како смо се васпитавали?
А Ђорђе мумла:
– Не сећам се.
– Како да се не сећаш! Децо, сећате ли се ви како смо се васпитавали? Нека дигне руку ко се сећа!
А деца гледају у бившег Ђорђа, сада крокодила, и нико не диже руку.
А крокодил, као месечар, трепће сањивим очима, испружио руке и иде према катедри, све ближе и ближе ...
И ту се учитељица пробудила.
Кад је дошла у школу, у клупама је чекају њена деца. Сви лепи и нормални. У трећој клупи седи Ђорђе Николић.
– А ти, Ђорђе, тако, а? – каже учитељица Ђорђу. Ђорђе не зна да је био крокодил. Он мисли на нешто друго.
– Молим, учитељице, нисам ја, то је Влада.
– Један од вас двојице био је ноћас крокодил у мом сну.
– Молим, ја нисам!
– Молим, нисам ни ја!
Учитељица их онда све лепо замоли:
– Децо, ако је неко љут на мене, нека ми то слободно каже.
Немојте се претварати у крокодиле јер ме једне ноћи можете и појести!