4. сцена
СТОГОДАН, БИБЕРЧЕ, ДОБРИША, СВАДИША
СТОГОДАН: Још није дошао? Има ли вест каква?
(Добриша и Свадиша само климају главом.)
Шта је овој деци? Зашто су оваква?
БИБЕРЧЕ: Кога тражиш, деко?
СТОГОДАН: Не питај ме боље.
Има једна брига што ме мучи, коље.
БИБЕРЧЕ: Каква је то брига?
СТОГОДАН: Голема и јака.
Волео сам овде једнога дечака:
Биберче... Биберче... - тако смо га звали.
Пре неки дан, више онако у шали,
причу му испричам о али. И оде!
Рекао им: алу хоће да прободе!
Е, погреши некад и та глава седа!
БИБЕРЧЕ: Па ја сам га срео.
СТОГОДАН: Шалиш се, изгледа?
БИБЕРЧЕ: Не шалим се, деко.
СТОГОДАН: Да ли ти шта рече?
БИБЕРЧЕ: Журио је, бриге имао је прече.
СТОГОДАН: Знаш ли кад се враћа?
БИБЕРЧЕ: Да, знам.
ДОБРИША: (Стогодану.) Ми то знамо.
СВАДИША: (Биберчету.) То обавештење ми ћемо да дамо.
Враћа се у село можда овог часа.
(Стогодан у чуду погледа Биберчета, који ово потврђује.)
ДОБРИША: Можда ће одавде на нас да набаса.
(Слогодан потрчи па застане запањен.)
СТОГОДАН: О, инебеса, муње, громови и звезде!
То кочије царске према нама језде!
ДОБРИША: Царица!
СВАДИША: Принцеза!
ДОБРИША: Већ су прешли реку!
СТОГОДАН: Ово још не видех у свом дугом веку!
(Долази Дивна а за њом Царица, Страх, Кукавички, Звездан, принцезе, дворани.)
СТОГОДАН: Још није дошао? Има ли вест каква?
(Добриша и Свадиша само климају главом.)
Шта је овој деци? Зашто су оваква?
БИБЕРЧЕ: Кога тражиш, деко?
СТОГОДАН: Не питај ме боље.
Има једна брига што ме мучи, коље.
БИБЕРЧЕ: Каква је то брига?
СТОГОДАН: Голема и јака.
Волео сам овде једнога дечака:
Биберче... Биберче... - тако смо га звали.
Пре неки дан, више онако у шали,
причу му испричам о али. И оде!
Рекао им: алу хоће да прободе!
Е, погреши некад и та глава седа!
БИБЕРЧЕ: Па ја сам га срео.
СТОГОДАН: Шалиш се, изгледа?
БИБЕРЧЕ: Не шалим се, деко.
СТОГОДАН: Да ли ти шта рече?
БИБЕРЧЕ: Журио је, бриге имао је прече.
СТОГОДАН: Знаш ли кад се враћа?
БИБЕРЧЕ: Да, знам.
ДОБРИША: (Стогодану.) Ми то знамо.
СВАДИША: (Биберчету.) То обавештење ми ћемо да дамо.
Враћа се у село можда овог часа.
(Стогодан у чуду погледа Биберчета, који ово потврђује.)
ДОБРИША: Можда ће одавде на нас да набаса.
(Слогодан потрчи па застане запањен.)
СТОГОДАН: О, инебеса, муње, громови и звезде!
То кочије царске према нама језде!
ДОБРИША: Царица!
СВАДИША: Принцеза!
ДОБРИША: Већ су прешли реку!
СТОГОДАН: Ово још не видех у свом дугом веку!
(Долази Дивна а за њом Царица, Страх, Кукавички, Звездан, принцезе, дворани.)
