V сцена
ЗВЕЗДАН, пређашњи
ЗВЕЗДАН: (Поклони се Царици. Спази Грдила.)
Жив си! Значи, ала платиила је скупо
за недела своја. Док су други глупо
побегли у страху, он пркосно стаде
на поприште. Браво! (Аплауз.)
Ти нас не издаде.
Храбар је то момак, јак ко удар грома
и за наше царство заслужан веома.
Такав јунак увек нек вам је при руци.
Као да још гледам: последњи тренуци,
ала тек што није изашла из воде
а он мирно стоји, спреман дај прободе
чудовиште страшно. Такву храброст волим:
напуштен од свију, сам са мачем голим.
ЦАРИЦА: (Показује на Биберчета.)
Да л’ тај тамо беше? И да ли знаш ко је?
ЗВЕЗДАН: Никада га очи не видеше моје.
ГРДИЛО: Можда величанство још доказа тражи?
КУКАВИЧКИ: (Показује на Биберчета.) Његове су сада очигледне лажи.
ЦАРИЦА: Да, сад је све јасно.
ГРДИЛО: (Биберчету.) Чујеш, бедно штене!
БИБЕРЧЕ: Досад сам слушао, сад ви чујте мене.
ГРДИЛО: Опет смишљаш нешто, ал то ти не вреди.
СТРАХ: (Царици.) Нових лагарија нека нас поштеди.
ЦАРИЦА: (Стражару.) Води га!
БИБЕРЧЕ: Царице, најлепше вас молим: позовите кћерку.
ЦАРИЦА: Нећу да дозволим
никоме, док спава, да у собу крочи.
БИБЕРЧЕ: Мени ће у прилог Дивна да сведочи.
СВИ: Дивна!!
ЦАРИЦА: (Изненађено.) Знаш јој име?!
БИБЕРЧЕ: Сама ми га рече.
Њене тврдње мислим да су понајпрече.
ЗВЕЗДАН: (Царици, која се, замислила.)
Да, треба је звати, да не буде спора.
ГРДИЛО: Али...
ЗВЕЗДАН: Боље ћути, биће ти потпора.
ЦАРИЦА: Само да знаш једно: ако моја Дивна
том твоме тврђењу остане противна,
тебе чека казна и то врло строга.
БИБЕРЧЕ: Ја се ни најмање не плашим због тога.
ЗВЕЗДАН: Не буди сигуран.
БИБЕРЧЕ: У њу имам веру.
КУКАВИЧКИ: Будити принцезу! Ти бас немаш меру.
БИБЕРЧЕ: Жао ми је јако, ал ја нисам кривац.
ЗВЕЗДАН: Шта ћеш ако каже да си ти лажљивац?
БИБЕРЧЕ: Неће, јер њу мисли истините воде.
ЗВЕЗДАН: Ипак, ако каже?
БИБЕРЧЕ: Нек ми глава оде. (Долази Дивна.)
ЗВЕЗДАН: (Поклони се Царици. Спази Грдила.)
Жив си! Значи, ала платиила је скупо
за недела своја. Док су други глупо
побегли у страху, он пркосно стаде
на поприште. Браво! (Аплауз.)
Ти нас не издаде.
Храбар је то момак, јак ко удар грома
и за наше царство заслужан веома.
Такав јунак увек нек вам је при руци.
Као да још гледам: последњи тренуци,
ала тек што није изашла из воде
а он мирно стоји, спреман дај прободе
чудовиште страшно. Такву храброст волим:
напуштен од свију, сам са мачем голим.
ЦАРИЦА: (Показује на Биберчета.)
Да л’ тај тамо беше? И да ли знаш ко је?
ЗВЕЗДАН: Никада га очи не видеше моје.
ГРДИЛО: Можда величанство још доказа тражи?
КУКАВИЧКИ: (Показује на Биберчета.) Његове су сада очигледне лажи.
ЦАРИЦА: Да, сад је све јасно.
ГРДИЛО: (Биберчету.) Чујеш, бедно штене!
БИБЕРЧЕ: Досад сам слушао, сад ви чујте мене.
ГРДИЛО: Опет смишљаш нешто, ал то ти не вреди.
СТРАХ: (Царици.) Нових лагарија нека нас поштеди.
ЦАРИЦА: (Стражару.) Води га!
БИБЕРЧЕ: Царице, најлепше вас молим: позовите кћерку.
ЦАРИЦА: Нећу да дозволим
никоме, док спава, да у собу крочи.
БИБЕРЧЕ: Мени ће у прилог Дивна да сведочи.
СВИ: Дивна!!
ЦАРИЦА: (Изненађено.) Знаш јој име?!
БИБЕРЧЕ: Сама ми га рече.
Њене тврдње мислим да су понајпрече.
ЗВЕЗДАН: (Царици, која се, замислила.)
Да, треба је звати, да не буде спора.
ГРДИЛО: Али...
ЗВЕЗДАН: Боље ћути, биће ти потпора.
ЦАРИЦА: Само да знаш једно: ако моја Дивна
том твоме тврђењу остане противна,
тебе чека казна и то врло строга.
БИБЕРЧЕ: Ја се ни најмање не плашим због тога.
ЗВЕЗДАН: Не буди сигуран.
БИБЕРЧЕ: У њу имам веру.
КУКАВИЧКИ: Будити принцезу! Ти бас немаш меру.
БИБЕРЧЕ: Жао ми је јако, ал ја нисам кривац.
ЗВЕЗДАН: Шта ћеш ако каже да си ти лажљивац?
БИБЕРЧЕ: Неће, јер њу мисли истините воде.
ЗВЕЗДАН: Ипак, ако каже?
БИБЕРЧЕ: Нек ми глава оде. (Долази Дивна.)