V сцена
ДИВНА, ЦАРИЦА, БИБЕРЧЕ, ДОБРИША, СВАДИША, СТОГОДАН, СТРАХ, КУКАВИЧКИ, ЗВЕЗДАН, ДВОРАНИ, ПРИНЦЕЗЕ
ДИВНА: Биберче! (Радосно му прииази. Биберче је оборио главу.)
Молим вас - нек престане љутња.
БИБЕРЧЕ: Видим да се моја остварила слутња.
Све је прошло - сада другом циљу смерам.
Знам, он је дворанин. Ја вам не замерам.
ДИВНА: Ал знајте...
БИБЕРЧЕ: Знам, ваши разлози су јасни.
ДИВНА: Помози ми, мајко, ти му све објасни.
ЦАРИЦА: Она није крива.
БИБЕРЧЕ: Ја њу и не кривим.
ЦАРИЦА: Ти више и не би био међу живим
да је она рекла истину.
БИБЕРЧЕ: Шта чујем?!
ЦАРИЦА: Чудно ти изгледа?
БИБЕРЧЕ: У то не верујем.
ЦАРИЦА: Ево, слушај сада како је то било:
поред тебе - Туњо, поред ње - Грдило;
рука рим на мачу, у очима претња.
Да истину каже то је била сметња.
БИБЕРЧЕ: Како?! Он је вама претио тог часа?
ДИВНА: Да.
БИБЕРЧЕ: И лаж је била ради мога спаса?
ДИВНА: У то вам се кунем.
БИБЕРЧЕ: Сад је све по старом.
Ја вас опет волим оним истим жаром.
(Загрли Дивну.) Дивна!
ДИВНА: Биберче!
ЦАРИЦА: А сад, брзо, прстен однекле извуци.
БИБЕРЧЕ: Не брините ништа, већ ми је при руци.
(Скида прстен и славља га Дивни. Апланз)
ДОБРИША: Долази ти мама!
ЦАРИЦА: Знам шта ћу да радим.
Склоните се рнао, да је изненадим.
(Дивна и Биберче заклоне се иза Страха и Кукавичког. Долази Мајка.)
ДИВНА: Биберче! (Радосно му прииази. Биберче је оборио главу.)
Молим вас - нек престане љутња.
БИБЕРЧЕ: Видим да се моја остварила слутња.
Све је прошло - сада другом циљу смерам.
Знам, он је дворанин. Ја вам не замерам.
ДИВНА: Ал знајте...
БИБЕРЧЕ: Знам, ваши разлози су јасни.
ДИВНА: Помози ми, мајко, ти му све објасни.
ЦАРИЦА: Она није крива.
БИБЕРЧЕ: Ја њу и не кривим.
ЦАРИЦА: Ти више и не би био међу живим
да је она рекла истину.
БИБЕРЧЕ: Шта чујем?!
ЦАРИЦА: Чудно ти изгледа?
БИБЕРЧЕ: У то не верујем.
ЦАРИЦА: Ево, слушај сада како је то било:
поред тебе - Туњо, поред ње - Грдило;
рука рим на мачу, у очима претња.
Да истину каже то је била сметња.
БИБЕРЧЕ: Како?! Он је вама претио тог часа?
ДИВНА: Да.
БИБЕРЧЕ: И лаж је била ради мога спаса?
ДИВНА: У то вам се кунем.
БИБЕРЧЕ: Сад је све по старом.
Ја вас опет волим оним истим жаром.
(Загрли Дивну.) Дивна!
ДИВНА: Биберче!
ЦАРИЦА: А сад, брзо, прстен однекле извуци.
БИБЕРЧЕ: Не брините ништа, већ ми је при руци.
(Скида прстен и славља га Дивни. Апланз)
ДОБРИША: Долази ти мама!
ЦАРИЦА: Знам шта ћу да радим.
Склоните се рнао, да је изненадим.
(Дивна и Биберче заклоне се иза Страха и Кукавичког. Долази Мајка.)