6. сцена
ДИВНА, ЦАРИЦА, БИБЕРЧЕ, ГРДИЛО, СТРАХ, КУКАВИЧКИ, ТУЊО, ЗВЕЗДАН, СТРАЖАР, ДВОРАНИ, ПРИНЦЕЗЕ
ДИВНА: (Радосно.) Биберче!
(Устукне, јер види да је крај њега Туњо, који је спреман да потегне мач. Поред ње је Грдило, који је претећи гледа. Нико те претње не примећује јер су сви усредсређени на то шта ће Дивна да каже.)
ЦАРИЦА: Чуј, чедо, ту је спор посреди:
овај младић хоће све нас да убеди
да је оо победник. Ту све није чисто,
јер Грдило тврди за себе то исто.
Испричај нам зато како је то било:
ко је стварно јунак - да л’ он ил’ Грдило?
(Пауза. Дивна се решава, али кад види да у случају откривања истине не хи избегла Грдиловој освети, одлучи.)
ДИВНА: Не видеше ништа моје очи плачне.
Грдилове тврдње можда су и тачне. (Реакција: »Ооо!«)
БИБЕРЧЕ: Дивна?!
ЦАРИЦА: Добро, мила, у собу се врати. (Помилује је.)
Опет онај ведри осмејак поврати.
(Пољуби је, Дивна одлази.)
ДИВНА: (Радосно.) Биберче!
(Устукне, јер види да је крај њега Туњо, који је спреман да потегне мач. Поред ње је Грдило, који је претећи гледа. Нико те претње не примећује јер су сви усредсређени на то шта ће Дивна да каже.)
ЦАРИЦА: Чуј, чедо, ту је спор посреди:
овај младић хоће све нас да убеди
да је оо победник. Ту све није чисто,
јер Грдило тврди за себе то исто.
Испричај нам зато како је то било:
ко је стварно јунак - да л’ он ил’ Грдило?
(Пауза. Дивна се решава, али кад види да у случају откривања истине не хи избегла Грдиловој освети, одлучи.)
ДИВНА: Не видеше ништа моје очи плачне.
Грдилове тврдње можда су и тачне. (Реакција: »Ооо!«)
БИБЕРЧЕ: Дивна?!
ЦАРИЦА: Добро, мила, у собу се врати. (Помилује је.)
Опет онај ведри осмејак поврати.
(Пољуби је, Дивна одлази.)