7. сцена
Пређашњи, без ДИВНЕ
ГРДИЛО: Шта кажете сада?
ЦАРИЦА: Дај ми своју руку.
(Ставља му прстен. Показује на Биберчета.)
Шта ћу с њим?
ГРДИЛО: Реците нека га истуку.
ЗВЕЗДАН: Данас смо сви срећни, нека му се прашта.
Он ће сам у себи тај грех да испашта.
ЦАРИЦА: Да му опростимо?
ГРДИЛО: Зар опроштај - њему?!
Није га достојан. Он је кривац свему.
Ипак, добро, милост над мржњом је јача:
нек пољуби само корице мог мача
па што може брже нека с двора збрише,
да га маје очи не примете више.
ЦАРИЦА: (Биберчету.) Хајде!
СТРАХ: Пољуби му!
КУКАВИЧКИ: Ма, прислони усне!
(Биберче мирно стоји.) Неће!
ГРДИЛО: (Бесно тргне мач.)
Дрски створе, крв твоја нек пљусне!
(Јурне на Биберчета.)
ЦАРИЦА: (Задржава га.)
Чекај, немој тако, то већ није часно:
не брани се, видиш!
ГРДИЛО: (Одложи мач.) Вређа ме ужасно.
ЦАРИЦА: (Биберчету.) Слушај ти, твој преступ постаје све тежи.
Још дмаш слободу, зато што пре бежи.
ГРДИЛО: Не, сад милост може једино да стекне
ако на колена ту преда мном клекне.
СТРАХ: Пристани, јер видиш да озбиљно прети.
(Биберче ћути.)
КУКАВИЧКИ: Неће!
ГРДИЛО: То се више не може поднети.
(Са исуканим мачем додирује Биберчета.)
Да мач прљам тобом заиста је штета. (Царици.)
Тај који је смео мене да клевета
у окову тешком нека грехе каје.
ЗВЕЗДАН: Мислим... но, свеједно.
ЦАРИЦА: Хајде реци: шта је?
ЗВЕЗДАН: По витешком реду таква су се дела
решавала увек помоћу дуела.
КУКАВИЧКИ: То је дивно!
ЦАРИЦА: Како? Зар да буде туче?!
ЗВЕЗДАН: Такве борбе само поштењу нас уче.
Тај младић је кривац. Добро су нам знане
речи, којим хтеде све нас да обмане.
Па ипак, Грдило не сме да му прети
оковима тешким. Нека му се свети
у двобоју мушком - тако јунак чини,
ил нек му опрости.
ГРДИЛО: Ја сам тој врлини
више склон: све праштам.
КУКАВИЧКИ: Зар увреде оне?
ГРДИЛО: Само нека ми га што пре с вида склоне.
КУКАВИЧКИ: Рећи ће се да сте опростиили стога
што сте се плашили мача његовога.
СТРАХ: А победнилк але зар сме да се боји.
КУКАВИЧКИ: (Показује на Биберчета.)
Гледајте га, једва на ногама стоји.
СТРАХ: Освета у себи задовољство скрива.
ЦАРИЦА: Не, милост је боља, крв се не пролива.
(Биберчету.) Он је спреман да ти спасе живот голи
ако га замолиш.
БИБЕРЧЕ: Нек он мене моли.
КУКАВИЧКИ: (Грдилу.) Ако то отрпиш, нема веће луде.
ГРДИЛО: Нека буде двобој! (Тргне мач.)
БИБЕРЧЕ: (Нагло.) Добро, нека буде!
(Тргне мач. Уз весело одобравање, сви се склањају около. Почиње двобој. У једном тренутку, када види да ће бити надвладан, Грдило даје знак Туњу, који напада Биберчета. Биберче одбија ударац, борећи се против обојице.)
Чујеш, уклони се!... Чујеш ли: ме?...
ЗВЕЗДАН: (Покушава да спречи Туња.) Стани!
(Туњо га одгурне и наставља борбу.)
БИБЕРЧЕ: Нећеш... Онда мора мој мач да те рани.
(Рањава га у руку. Туњо одлази. Борба се наставља. У једном тренутку Биберче обори Грдила и избија му мач из руке.)
ГРДИЛО: Ја ћу све да признам!!
БИБЕРЧЕ: (Са мачем упртим у Грдилове груди.)
Е, тако те волим!
ГРДИЛО: Поштеди ми живот - то те само молим.
БИБЕРЧЕ: (Склања мач.) Добро, реци. (Грдило ћути.)
Ста је? Речи су ти стале. (Опет окрене мач према њему.)
ГРДИЛО: (Побеђено.) Ја сам побегао пре изласка але.
(Реакција свих: »Ооо!«)
ЦАРИЦА: Ти сд побегао?! То целу ствар мења.
(Биберчету.) Извини.
БИБЕРЧЕ: Не тражиим царског извињења.
ЦАРИЦА: За увреде волим што много не мариш.
Заједно ћеш са мном ти да господариш.
Дајем ти кћер своју - муж јој верни буди.
БИБЕРЧЕ: Ваша царска светлост сувише ми
нуди - морам да одбијем.
(Реакција изненађења код свих »Ооо!«)
ЦАРИЦА: Каква је то шала?л
БИБЕРЧЕ: Озбилино говорим. Најлепше вам хвала. (Полази.)
СТРАХ: Стани! Само реч две са витезом старим.
БИБЕРЧЕ: Одлазим. На свему ја вам благодарим. (Одлази.)