8. сцена
ЦАРИЦА, ГРДИЛО, СТРАХ, КУКАВИЧКИ, ЗВЕЗДАН, ДВОРАНИ, ПРИНЦЕЗЕ
ЦАРИЦА: Ти си ме лагао преко сваке мере.
Ништа не би могло твој образ да спере.
ГРДИЛО: Ја нисам лагао!
ЦАРИЦА: Залуд сада приче.
Што се једном каже то се не пориче.
ГРДИЛО: Чујте прво, затим судите по вољи.
У двобоју мачем ја сам јунак бољи
али је он зато подмукао, лукав:
повукао ме је два пута за рукав,
што прописи борбе забрањују строго.
Сем тога, био сам већ уморан много,
јер у борби с алом сва ми снага оде.
Зато је и могло доћи до незгоде
да ми мач избије из руке. И тада
био сам немоћан. Грех на њега пада
што ме је силдо да говорим лажи.
ЦАРИЦА: То не може моју љутњу да ублажи.
СТРАХ: Знам да ће царица по правди да суди:
са оштрицом мача упртом у груди
и ја бих, сигурно, говорио лажно
ако то спасава.
КУКАВИЧКИ: Да, то је баш важно.
Грдило је био принуђен.
И ПРИНЦЕЗА: Још томе додајмо тврђења сведока.
ГРДИЛО: Дабоме: сви су потврдили да ја алу убих,
Њему главу својим рукама одрубих.
То се кунем чашћу и витешком срећом.
Ил’ ако желите неком клетвом већом?
ЦАРИЦА: Добро, не куни се. Кад размислим
зрело, видим да је твоје то јуначко дело.
(Грдило устаје. Аплауз. Изненада долази Дивна.)
ЦАРИЦА: Ти си ме лагао преко сваке мере.
Ништа не би могло твој образ да спере.
ГРДИЛО: Ја нисам лагао!
ЦАРИЦА: Залуд сада приче.
Што се једном каже то се не пориче.
ГРДИЛО: Чујте прво, затим судите по вољи.
У двобоју мачем ја сам јунак бољи
али је он зато подмукао, лукав:
повукао ме је два пута за рукав,
што прописи борбе забрањују строго.
Сем тога, био сам већ уморан много,
јер у борби с алом сва ми снага оде.
Зато је и могло доћи до незгоде
да ми мач избије из руке. И тада
био сам немоћан. Грех на њега пада
што ме је силдо да говорим лажи.
ЦАРИЦА: То не може моју љутњу да ублажи.
СТРАХ: Знам да ће царица по правди да суди:
са оштрицом мача упртом у груди
и ја бих, сигурно, говорио лажно
ако то спасава.
КУКАВИЧКИ: Да, то је баш важно.
Грдило је био принуђен.
И ПРИНЦЕЗА: Још томе додајмо тврђења сведока.
ГРДИЛО: Дабоме: сви су потврдили да ја алу убих,
Њему главу својим рукама одрубих.
То се кунем чашћу и витешком срећом.
Ил’ ако желите неком клетвом већом?
ЦАРИЦА: Добро, не куни се. Кад размислим
зрело, видим да је твоје то јуначко дело.
(Грдило устаје. Аплауз. Изненада долази Дивна.)
