Други чин
1. сцена
ЦАРИЦА, ДИВНА, СТРАХ, КУКАВИЧКИ, ЗВЕЗДАН, ПРИНЦЕЗЕ, ДВОРАНИ
ЦАРИЦА: О, жалости страшне! Зар од але клете
да настрада моје најмилије дете?
Хоћу ли од кога чути храбре гласе?
Има ли јунака кћерку да ми спасе?
О, где сте хероји? Ваше речи бритке
звониле су оштро док не беше битке,
а у кобном часу, кад се неман стреми
да ми отме кћерку, остајете неми!
СТРАХ: Ево, ја бих смео да се латим мача -
али шта ми вреди кад је ала јача!
Јер када се бије репати и куси,
онда тај без репа увек награбуси.
ЦАРИЦА: Од горчине тешке срце ми се стеже
кад те таквог видим, плашијиви витеже.
КУКАВИЧКИ: Нема тог јунака с алом да се туче.
Нико није вољан њен гнев да навуче.
ЦАРИЦА: Добро, ако овде нема храбрих људи,
ако је страх свима заледио груди,
ако нема никог да се с алом мери,
ја остајем, овде поред моје кћери.
ДИВНА: Не, то не смеш, мајко!
ЦАРИЦА: Опробаћу снагу.
Ако не заштитим своју кћерку драгу,
па тако изгубим задњи зрачак наде,
нек’ и мене ала смрви у комаде.
ДИВНА: Остави ме саму.
ЦАРИЦА: Ја знам да си јака,
ал бићу крај тебе, кад нема јунака
ГРДИЛО: (Иза кулиса.)
Још има јунака, ако нисте знали!
(Реакција свих: »Оооо!« Долазе Грдило и Туњо.)
ЦАРИЦА: О, жалости страшне! Зар од але клете
да настрада моје најмилије дете?
Хоћу ли од кога чути храбре гласе?
Има ли јунака кћерку да ми спасе?
О, где сте хероји? Ваше речи бритке
звониле су оштро док не беше битке,
а у кобном часу, кад се неман стреми
да ми отме кћерку, остајете неми!
СТРАХ: Ево, ја бих смео да се латим мача -
али шта ми вреди кад је ала јача!
Јер када се бије репати и куси,
онда тај без репа увек награбуси.
ЦАРИЦА: Од горчине тешке срце ми се стеже
кад те таквог видим, плашијиви витеже.
КУКАВИЧКИ: Нема тог јунака с алом да се туче.
Нико није вољан њен гнев да навуче.
ЦАРИЦА: Добро, ако овде нема храбрих људи,
ако је страх свима заледио груди,
ако нема никог да се с алом мери,
ја остајем, овде поред моје кћери.
ДИВНА: Не, то не смеш, мајко!
ЦАРИЦА: Опробаћу снагу.
Ако не заштитим своју кћерку драгу,
па тако изгубим задњи зрачак наде,
нек’ и мене ала смрви у комаде.
ДИВНА: Остави ме саму.
ЦАРИЦА: Ја знам да си јака,
ал бићу крај тебе, кад нема јунака
ГРДИЛО: (Иза кулиса.)
Још има јунака, ако нисте знали!
(Реакција свих: »Оооо!« Долазе Грдило и Туњо.)