2. сцена
ДОБРИША, СВАДИША
ДОБРИША: Шта смо) урадили!
СВАДИША: Није било друге,
јер да зна истину свисла би од туге.
ДОБРИША: Јесте; ал по шуми зашто да се ломи.
СВАДИША: Шта можеш!... Шта мислиш: ко ће ког да згроми?
ДОБРИША: Питаш за Биберчета и алу?
СВАДИША: Да.
ДОБРИША: Зна се:
Биберче не може смрти да се спасе.
СВАДИША: То не мора бити.
ДОБРИША: Верујеш у чуда?
СВАДИША: Можда и он може...
(Чини покрет руком као да се мачује, онда застане па се замисли.)
ДОБРИША: А како? Откуда?
СВАДИША: Знаш, ако одједном он сву снагу скупи,
могао би алу поштено да лупи.
ДОБРИША: Ма, да... али она одмах зграби, једе.
СВАДИША: Па дпак, он може нешто да изведе.
ДОБРИША: Их, шта може?! Реци!
СВАДИША: Гледај!
(Као - извади мач и заузме борбени став.)
Хајде, крени!
ДОБРИША: Нећу.
СВАДИША: Да пробамо. Ти алу замера.
(Добриша се мисли за тренутак па пристане; сагиње се и почиње »борба«.)
СВАДИША: (Кроз игру.) Пусти, ало, рогове!
ДОБРИША: (Као »ала«.) Ја их нећу пустити.
СВАДИША: (Кроз игру, певајући.) А ја ћу те убити.
(Учини покрет као да га пробада. Добриша се измакне.)
ДОБРИША: Чувај се, јер сад ће глава да ти оде!
СВАДИША: Он бежи на стену... скочи...
(Прескаче преко Добрише.) ... и прободе!
(Учини покрет као да га пробада. Налази Биберче.)
ДОБРИША: Шта смо) урадили!
СВАДИША: Није било друге,
јер да зна истину свисла би од туге.
ДОБРИША: Јесте; ал по шуми зашто да се ломи.
СВАДИША: Шта можеш!... Шта мислиш: ко ће ког да згроми?
ДОБРИША: Питаш за Биберчета и алу?
СВАДИША: Да.
ДОБРИША: Зна се:
Биберче не може смрти да се спасе.
СВАДИША: То не мора бити.
ДОБРИША: Верујеш у чуда?
СВАДИША: Можда и он може...
(Чини покрет руком као да се мачује, онда застане па се замисли.)
ДОБРИША: А како? Откуда?
СВАДИША: Знаш, ако одједном он сву снагу скупи,
могао би алу поштено да лупи.
ДОБРИША: Ма, да... али она одмах зграби, једе.
СВАДИША: Па дпак, он може нешто да изведе.
ДОБРИША: Их, шта може?! Реци!
СВАДИША: Гледај!
(Као - извади мач и заузме борбени став.)
Хајде, крени!
ДОБРИША: Нећу.
СВАДИША: Да пробамо. Ти алу замера.
(Добриша се мисли за тренутак па пристане; сагиње се и почиње »борба«.)
СВАДИША: (Кроз игру.) Пусти, ало, рогове!
ДОБРИША: (Као »ала«.) Ја их нећу пустити.
СВАДИША: (Кроз игру, певајући.) А ја ћу те убити.
(Учини покрет као да га пробада. Добриша се измакне.)
ДОБРИША: Чувај се, јер сад ће глава да ти оде!
СВАДИША: Он бежи на стену... скочи...
(Прескаче преко Добрише.) ... и прободе!
(Учини покрет као да га пробада. Налази Биберче.)